Srpski književni glasnik

480 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ДРУШТВА И УСТАНОВА.

Српска КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА У СРПСКОМ НАРОДУ. „Српска Књижевна Задруга“, службени лист Српске Књижевне Задруге, доноси у свом 10—12 броју податке о броју задругара у 1910 години. По покрајинама стање је било овако: Србија, 216 повереника у 115 места, и 5009 чланова (Београд, 1027 чланова; Крагујевац. 346; Ниш 217; Пожаревац, 165; Шабац, 143; Крушевац, 121; Ваљево, 105; Зајечар, 105; Ужице, 85; Краљево, 83; Пи. рот, 70; Врање и Неготин, по 61; Свилајнац, 56; Јагодина, 51, и тако даље). Највећи број чланова био је: у округу крагујевачком — 432, нишком — 333 и пожаревачком — 319, а најмање у округу тимочком — 82, пи: ротском — 73, и рудничком — 58. После Србије било је највише чланова у Босни и Херцеговини: 768 (Сарајево — 105, Мостар –- 101, Тузла — 66, Бањалука 52, Требиње — 36, Столац — 31, Градишка — 30, и тако даље). У Срему је био 631 члан (Карловци — 109, Земун — 83, Митровица — 79, Ириг — 53, Рума — 48, Вуковар =— 46, Шид — 40, Стара Пазова — 32, и тако даље). У Далмацији је било 522 члана: Херцег-Нови — 65, Спљет — 64, Дубровник -- 62, Книн — 55, Арбанаси — 42, Задар — 35, и тако даље. У Банату: 394 члана (Панчево — 71, Вршац — 45. Кикинда — 24, Велики Бечкерек и Српски Чанад — по 23, Перлез — 22, и тако даље). У Бачкој: 315 чланова (Нови Сад — 154, Сомбор — 60, Сентомаш — 17, и тако даље). У Хрвашској: 368 чланова (Загреб — 65, Петриње — 40, Карловац — 28, Ријека и Кореница, — по 27, Глина — 26, и тако даље). У Славонији: 248 чланова (Осек — 79, Јасеновац — 40, Пакрац 22, и тако даље). У Црној Гори: — 101 (Никшић — 36, Цетиње — 27, Подгорица -– 21, и т. д. У Старој Србији и Маћедонији — 58 (Скопље — 36, Битољ — 22). Свега је ван Србије било 3868 чланова (са 189 повереника у 171 месту). Када се томе броју дода 2009 чланова у Србији, излази да је Српска Књижевна Задруга 1910 имала укупно 8877 чланова. Број је знатан, али није ни приближно онолики колики би могао бити по броју и културној снази српскога народа.

Н.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ