Srpski književni glasnik

(О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 523

што је и живот великим делом пренесен сада изван куће, у чаршију. Последица свега овога била је што су и жене успеле да свој несносан положај унеколико поправе. Тежња за еманциповањем отела је била маха, премда све то баш богзна какве резултате није дало. Жена се може нешто слободније да креће, на њен положај гледа се са мање предрасуда, али је атмосфера у којој се она налази још једнако несносна и загушљива.

Али што се није могао десити у лаганом, укоченом развоју грчкога домаћег живота, што нису могле ни хтеле да учине консервативне и неумољиве друштвене институције, то је учинила опет религија — то је учи. нило једно страшно, немилостиво, неумољиво божанство, божанство чије су име оријенталци са ужасом изговарали, у чије су светилиште једва смели и да ступе, чије нумен нису смели ни да погледају. То је божанство Астарта, или Танит, код семитских народа, или, код Грка, Афродита. Афродита је, у свом најпримитивнијем облику, била страшно, свирепо божанство, и она је данас несумњиво и сувише једнострано карактерисана када се за њу каже да је, просто, богиња љубави. Најлепша девојка у Картагини морала је да умре зато што је додирнула огртач богиње Танит — тако завршава Густав Флобер своју историју о лепој Хамилкаровој кћери, Саламбо. Афродитин култ, за који је, као што једнако напомињем, везана идеја неодољиве силе и ужаса, прешао је, са свима овим атрибутима, са Оријента и у Грчку. Ту су сада, у Грчкој, под заштитом неодољиве богиње, регулисана права и дужности Гркиње и освећена самом религијом. Афродитин култ је, пре свега, ублажио сувише строге принципе у грчком друштву у погледу на женин положај, и у односе мушких према женскима унео више поштовања и куртоазије. Тај култ је, осим тога, учинио да су се и у Атини, и свуда по целом грчком свету почеле издвајати жене које су прекинуле са старим предрасудама и прописима, и, под заштитом свемоћне богиње, изишле из сакривеног и дискретног ги-