Srpski književni glasnik

522 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

харема — у други. У неким грчким градовима морале су жене носити и фереџу. У грчком друштву, у коме су сви људи били класификовани на боље и горе, на слободне и неслободне, имала је жена зависно и недовољно достојно место. „Благодарим боговима — рекао је један грчки мудрац — најпре што сам човек а не животиња, па онда што сам мушко а не жена, и најзад што сам Грк а не варварин“. Код оваког стања ствари жене у Грка нису могле по правилу добити никакво нарочито образовање. Оно се у главном и сводило, код Атињана, на мало шире поуке у домаћинству, и на на'елементарнију писменост. Добра жена је, по грчким појмовима, требала да прође кроз живот неопажено и нечујно. „Која је жена најбоља2“ — „Она, одговара нам Перикле, о којој се ништа не говори -- ни добро ни зло“.

Оваква тешка и лажна ситуација није се могла, разуме се, одржати вечито. Она се могла замислити само у примитивној средини, у оној, првој, патријархалној простоти, када је живот био још неразвијен и када се ограничио у главном на кућу — када се проводио углавном у кући. У ТУ веку пре Христа, међутим, настаје у целом грчком свету снажан културни и политички преокрет — то је велико време стварања светског Александровога царства. Тада су се јавили први грчки научници, образованост је продрла и у најшире кругове, и прва последица свега тога била је да су се почеле критиковати и остављати многе оријенталске предрасуде, и да су се обичаји и институције, почеле удешавати према текућим потребама. У овом времену је нестајало, мало по мало, оне старе племенске подвојености, цео грчки оријент у националном погледу је био нивелисан, па је грађанима нове грчке државе било утолико лакше да забораве старе обичаје и да приме нове. Уза све ово ваља нарочито нагласити један јак материјалан полет, и нагло нагомилавање богатства. Грчки градови су постали богатији; живот у њима постајао је раскошнији и ласцивнији, уживања разноврснија, и онда није чудо