Srpski književni glasnik

528 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ности коме могу да вратим његове драгоцене похвале, јер он у своја предавања и у своје списе уноси отменост јелинског духа чију историју је писао.

Нисам без узбуђења чуо писмо, тако пуно части за мене, Габриела Сеаја који, са толико снаге, учи мудрости и примењује је.

А ви, славни пријатељу, ви чији геније је вратио француском позоришту његову класичну величину, како да вама кажем, драги Поле Ервје, срећну забуну у коју ме бацате придружујући вашег старог сабрата бесмртним сенкама песника које он обожава. Пријатељство вам је без сумње послало тај варљиви сан. Али треба увек веровати вама, вама кога су Музе свему научиле, вама чија реч је трајна.

И ове пријатељске руке које ми се пружају. Ваша, Лује Аве, који сте тако учени и душе тако високе; ваша

тописе старих домова, које им чине душу и које им дају мало по мало неисказаву сласт ствари у којима живи много људске историје“. Пол Ервје, члан Француске Академије и почасни члан Удружења, рекао је да се Франс родио у часу кад је био ред на душу осетљивог и складног Жана Расина да се врати у какво тело, али је Волтер. који никад није био строљив, молио да он оживи наследника коме би поверио да настави — стилом за чије цветове његове време није знало — оно што он није могао рећи о наравима и о људском разуму после Револуције. Тала се Андре Шенје поново пожалио да је умро врло млад и да доле има нешто што треба да неко други већ изрази. Ова препирка привуче Лафонтена и он, праведан, давши знак Раблеу, Фенелону, Монтању, Ла Бриеру, Ронсару и осталом изабраном друштву, предложи да сваки да једну од својих најбољих врлина чеду које се рађало. И добри Бог донесе свој део. Кад се стишало клицање, прочитано је писмо Габриела Сеаја, професора Филозофије на „орбони, који жели добродошлицу у Кући Студената ономе „који је сачувао безазлену смелост да мислим храброст да каже своју мисао“ и ономе „који није издао Човечанство“, па је узео реч сам Анатол Франс. Његов говор у преводу доноси „Српска Књижевни Гласник“ у овој свесци у целини. — На свршетку свечаности Јулија Барте, чланица Француске Комедије, рецитовала је „Оду Светлости“ прву песму из Франсових Ростев оте; пи „Одговор Атине Паладе на молбу на Акропољу“ из Франсовог дела Уетз ћег Тетрвг тешецтв. Преводилац.