Srpski književni glasnik

Стулвнтима. 537

ведрим духом, лепим знањем и љупкошћу ваших другова, ја сам поверовао да сам у оном граду који нам атински песник показује између неба и земље, и чинило ми се да чујем птице Аристофана како ми на уши роморе ове божанске речи:

Нејаки људи слични лаком листу, слушајте птице, бића бесмртна, ваздушна, млада, обузета вечним мислима; од нас ћете научити да познате небеске појаве, постанак богова и река, Мрака и Хаоса. Ми смо деца Ероса, хиљаду доказа су нам за то сведоци. Милозвучна Музо која станујеш у луговима, често с тобом по шумама и на врху планина, одмарајући се под лишћем каквог јасена, ја мамим из свог гипког грла свете песме које оживљују побожне игре у част Пана и Мајке богова.

Драги Пријатељи, на овој тераси, слушајте такође божанске птице које говоре о Науци и Лепоти.

Анатол ФРАНС.

(С француског превео А. А.)