Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 549

дуза није рађена много славније, и није много претерано, ако се због онако претерано карактерисаних зуба, каже да мало изгледа на оне плакате и рекламе, у илустрованим листовима, за воду за зубе. Асе Мата! је доста срећнија, и ако је и она, по цртању, колориту и композицији (наивно сакривена глава коња), доста дилетантска. „Мртва Природа“ Рибе, због рег зе ефективног колорита, била би врло успела да због цртежа није онако невезана; изгледа као да рибе, заједно са тањиром, лете кроз простор. Очајање и Анархистш мало су театрални, сем тога, носе и све друге особине осталих радова,

Што се тиче колорита, за њега би се могло рећи, и то није нимало парадоксално, да је безбојан. Али, то није стална особина Г. Маринковића. Луцифер, и онај портрет у зеленилу, показују да је он на путу да врло добро схвати колорит. Техника је нешто мало бојажљива, рекао бих, сува, а цртеж каткада, с погрешкама (рука и груди код Тришона; узета десна рука код Анархиста; сувише кратка рука човека у Аог Мата'!). Најзад, све су те примедбе далеко од тога да су страшне; јер, Г. Маринковић је сликар који је, ту скоро, изашао из школске клупе.

Те примедбе нису страшне нарочито и стога, што Г. Маринковић има неколико радова који су сасвим добри. То су они мали радови око којих се публика вије ни заустављала. То су: два-три цртежа на граорастој артији, онај један и једини акварел, и портрет у зеленилу; радови који би били сасвим прикладни и на каквој већој изложби.

БрАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.