Srpski književni glasnik

548 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

је сликар и, врло често, само 51055 мимике; и, у томе је, у главном, његово удаљавање од природине нормале. Њему је мимика главно, а све остало споредно и потчињено. То је и битна мана његове уметности, то што је оно што је споредно у сликарству узео као главно. Мимика, сама по себи, предмет је глуме и пантомиме; у свакој другој уметности, она може доћи само као споредно. Кад у сликарству имамо мимику, ми тражимо првенствено да видимо њен цртеж и колорит; и, у томе, Г. Маринковић није толико јак колико је духовит и богат у изналажењу мимике разних врста. У том погледу, он је млад почетник коме треба још много времена да уђе у сложене тајне цртежа, колорита и композиције у вишем смислу те речи.

Те основне мане његове уметности нарочито се добро виде на његовим већим сликама. Од тих слика, Трштон је нарочито погодан да се, на њему, учине некоје опште примедбе. Моле искуснији посматрач видеће одмах да је ГТришон доста обична атељеска студија полуакта, доста рђаво цртана и нешто мало горе сликана, а рађена са доста воље. Да би рад изгледао што мање школски, украшен је једним светлосним пеисажем, цветом у коси, и доста слабо уоченим морем. Тој слици нарочито јасно оскудева осећање и темперамент како у изради самог Тритоновог тела и, нарочито, репа, тако и у изради пеисажа у коме се налази Тритон. Тритон, нарочито, није довољно у води; он јеу „оптици равни“ и, отуда, без темперамента рађени реп, не излази из воде спонтано, већ као нешто ново и неочекивано. Све је то, као и доста невероватно море, рађено бескрвно, неизразито и нееквивалентно. Сем тога, тело и глава, рађени су неенергично, с млаким и испрекидним потезима у којима се осећа разан темперамент и несигурно осећање (постоље врата, и десна мишица са бисепсом), док су грудни кош, нарочито његова лева страна, која. је рађена врло просто, и трбух који није довољно моделисан, — рађени мртво и доста нетачно. Ни ЉМе-