Srpski književni glasnik

ВЕРА

КЊИЖЕВНОСТ.

„МЈЕЋА“. — Још врло млад, Г. Станислав Винавер привлачи пажњу на се. Пожуривши се мало, он је публиковао своју „књигу стихова“ Мјећу. Први утисак је да овај млади литератор има много литературе, и да код овога модерниста има стварног осећања и смисла за модернизам. Он је много читао и са љубављу улазио у уметности, и од свега тога много му је остало. У по. гледу опште, књижевне и уметничке културе, он стоји знатно над просечним песницима нашим. Још врло млад, Г. Винавер није имао времена да свари све што је од других примио, а он још није нашао свој израз, свој тон, своју ноту. Његова несређена, неједнака и ћудљива књига је врло разнобојна, разнострана, разношона, ако се тако може рећи. То је врло занимљива мешавина доброг и рђавог, јаког и слабог, зрелог и зеленог. Ту има интимних болова поред новинарских шегачења; високих мисли поред обесних детињарија. Ту се наизменично ређају стране са прилично оригиналности, снаге и покрета, са странама где се осећа имитација, где се усиљује да се песма истера до краја, и где се пише да би се писало. Поред сасвим лепих стихова и нових и ретких сликова има слабих строфа са сликовима за невољу, натезања са речима и версификаторских вежбања. Поред великих слобода у местрици, често успелих, има и ста: ринске метрике, и то баш оних песника којима се Г. Винавер најслађе смеје. Но свуда види се један млад и оригиналан таленат који превире и који тражи свој израз и свој пут. Ј.

„ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ЗАРАТУСТРА“. — У читком преводу Г. Др. Милана Ћурчина и у лепом издању књижаре Г. С.