Srpski književni glasnik

сан = 7

БЕл Ек Е: 555

Цвијановића, изишло је познато Ничеово дело „Тако је говорио Заратустра“. „књига за сваког, и ни за ког“. (80, стр. 245; цена 3.50 дин). Уз књигу иде и слика писца и опширан предговор преводиоца о Ничеову животу. Преводилац обећава студију о Ничеу као филозофу пред другом свеском овога превода, у коју ће ући трећи и четврти део „Заратустре“. Х.

„У аз 1сћ епеђте“, Епппиегипсеп уоп бепега! уоп Зтатш!гоу1С. Негацзсесеђеп уоп 5зешег Тостег Кјиђа хоп за том. Млеп ипа Гарде, 1911. — Генерал Ђорђе Стратимировић, врховни заповедник српске војске у почетку Мађарске Буне и првак консервативне странке Срба у Јужној Угарској, водио је регистар свих својих доживљаја, и тај регистар, допуњен ' неколиким глававама из дела Сигфрида Капера „Гле зеттасће Вемесипес !п Збдипсат“ и „Зпдачјамлесће Уапдегипсеп“ публикован је пре неког времена на немачком језику.

Пошто је Стратимировић за дугог свог живота живо учествовао у јавном животу Срба, пошто је био посвећен у многе тајне аустријске владе, непознате данашњем историчару, његова аутобиографија, друкче схва: ћена и друкче написана, могла би послужити као историјски докуменат првог реда. Али Стратимировић не гледа ствари са историјског гледишта, већ са уског личног; он прича неки догађај тек од оног тренутка кад он у њему учествује, и прекида га чим је одстрањен од њега. Сем тога он мисли да све потиче од њега, тек од његове појаве: он је себе начинио центром свега. Отуда његова књига губи много од вредности коју би могла имати по своме предмету.

Стратимировић је излагао своје доживљаје хрононолошким редом. Али, он није умео да одабере предмете које ће излагати. Често је развијање неког озбиљног догађаја за дуго прекинуто каквом безначајном епизодом која се у исто време десила, а често су те епизоде на: бацане једна до друге без икакве везе. Ипак, оно што је ново, и што нас највише занима то је по која од тих епизода ; на пример она о Миловану Видаковићу (стр. 9), из које дознајемо да је овај писац „морално-романтических повјести“ био и ватрен присталица либерала из Јулске Револуције; или оно неколико страница посвећених успомени Петра П1 Петровића Његоша (стр. 82—85). Одатле, међу осталим, дознајемо да је једна „љубав без