Srpski književni glasnik

КЕУ МА РУМЕСТАН • (21) ХП ЈЕДНА БАЊА.

(НАСТАВАК)

Једно по подне, за време концерта, који је у бањском животу час удварања и ћаскања, док су сви бањски гости, тискајући се пред хотелом као по крову какве лађе, крстарили горе-доле, шетали унаоколо, или седали на столице поређане у три низа, министар, да би избегао Г-ђицу Башелри, која је прилазила у сјајној хаљини плаве и црвене боје, окружена својим ђенералштабом, био се повукао у једну усамљену стазу, и сам, седећи на ивици једне клупе, обузет сетом и разнежен удаљеном музиком, утонуо у мисли, шарао је несвесно врхом од сунцобрана златне пеге које је сунце на заходу бацало по песковитој стази, кад једна сенка паде полако на њега, и трже га из заноса. То је био Бушеро, славни лекар, који је пролазио туда несигурним кораком, бледог и подбулог лица. Они су се познавали, као што се познају сви Парижани на извесној висини. Бушеро, који неколико дана није излазио, осећао се сада, случајно, расположен за друштво. Он седе, и поведе се

разговор:

— Ви сте дакле болесни, докторе2

— Опасно болестан, одговори он својим набуситим гласом... Наследна болест... Проширење срца. Мати ми је умрла од тога, и сестре... Само, ја ћу живети мање