Srpski književni glasnik

ПОСЛЕ БОЛЕСТИ.

У грозничавом сану, у бунилу Видео сам је, близу ми је била: Стала је мирно крај постеље моје Дотакнула ме дахом црних крила. ОНЕ

По бледој, хладној, тужној руци њеној По једној строгој на челу јој црти,

Ја сам њу позно, јест то она беше Она, смрт сама, ил анђео смрти.

И, док је тако стајала крај мене Ц Лепа и мирна, нема, без покрета — 44 ||| Ја сам добио свест новог живота И осетио чар другога света. И

Беше л то живот што га смрћу зову

И што нам вечним уништењем прети "Живот без бола, рана и увреда, ||| И тим живети је ли то умрети 7... УНЕ

|

|

|

|

]

Да, сад када сам опет амо враћен На љуту светлост земаљскога дана, У старе борбе — ја носим у души Сакривен спомен виђених тајана. АДЕ

МЕ ВрОЛКа Бсењрп аиљ ај

ми