Srpski književni glasnik

584 Српски Књижевни Гласник. је онда узе за обе руке, и рашири их пред собом, посматрајући је пажљиво својим проницавим очима, испод седих, накострешених обрва. Тада му задрхташе усне, руке, цело тело, и његово бледо лице обли румен:

— Но, збогом... срећан пут!

И не говорећи више ништа, он је привуче на груди, загрли је очински нежно, и удаљи се журно, стежући обема рукама срце које му је лупало да искочи.

(Наставиће се.)

Алфонс ДОДЕ.

А

(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.)