Srpski književni glasnik

КРОЗ МИРИС ЛИПА.

Капљице ситне пролетнице кише Круне се редом низ јаблане лисне. Кроз сутон страсно опојно мирише Ред липа. Каткад запљусне и блисне

Поточна вода. Ноћ се добра своди Са ведрог неба заносно и свеже. Сутонска прича умире на води, На којој звезде и тишина леже.

Ох, у те ноћи чудесне и плаве, Чим се високо вечерњача роди, Топла се радост и сећања јаве. Беља нег сенке лабуда на води,

Сећања тиша но шум птичјих крила, Када кроз сутон самотни пролете. И душа ми се таласа ко свила

И срце ми се радује ко дете.

Читав се живот заборављен жари И срца, срца разбуђена бију, И помаља се лик минулих ствари, Прилазе туге и полети свију