Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
У МОМЕ ГРАДУ.
У моме граду у долини Самотна моја драга живи. Над мртвим крајем у тишини (Облаци миле бледи, сиви.
Облаци миле. Варош ћути,
С цркава белих ретко звони. Ту леже снови утрнути || И заборав се далек рони.
И тихо свићу зоре ране
И довек сетно вече пада
На белу варош и јаблане
На живот мога тужног града.
У моме граду у долини Самотна моја драга живи. Пролазе дани у тишини, Пролазе дани бледи, сиви.
С вечери често она сама, Облаци рујни кал се злате И у земљаним саксијама На прозору јој руже цвате,
С вечери седи она бледа. Мирна ко залаз празна дана, | И заљубљено дуго гледа Сутон и дуги низ јаблана.