Srpski književni glasnik

592 Српски Књижевни ГЛАСНИК. >

Јаблани ћуте. Шуми река.

И полумрачан ветар дуне.

Ох, шта ли мисли, шта ли чека, Што се сузе ко бисер круне!

У моме граду у долини Самотна моја драга живи. Над мртвим крајем у тишини Облаци миле бледи, сиви.

+

Милош ВИидАКОВИЋ.