Srpski književni glasnik

~. ""

по о УУ

>

А »

098 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК. времена о војевању Црногораца и Херцеговаца. Биоград, 1902.

Иза Вука први се почео бавити сабирањем народних пјесама Симо Милутиновић Сарајлија. Он је још 1826 у збирку својих препјева „Неколике тшеснице стара, нове, преведенсб и сочинене“ унио и неколико народних пјесмица. У Црној Гори настави он свој рад и прикупи лијепу збирку пјесама. Послије малих непријатности с Вуком, који је на тај Симин посао гледао са неповјерењем и љутњом исто као и на Стејићев, Симо се одлучио да је штампа о себи. 10 октобра 1832, Симо писао је Миловићу да му само он изда пјесме, (није их нипошто хтио уступити Вуку, и ако му их је био обећао), а да сав добитак од њих да Вуку на рачун дуга. 1833 изиђе у Будиму Симина збирка под насловом: „Пћваннии Церногорска и Херцеговачка“, са његовим чудним псеудонимом: Чубро Чојковић. У народне пјесме издане у тој збирци додао је разне језичне, топографске и етнографске примједбе. Збирка Симина би хладно примљена и на страни и код нас: Л5шопис, (св. 35) донесе о њој једну доста оштру и неповољну оцјену, понајвише ради његова језика у додатцима. Него Симо не стаде. Он 1834 у „Србским Новинама“ (бр. 22) објављује други дио своје збирке и позива на претплату („Стражилово“, 1884, стр. 301). 1837 нудио је узалуд Гаја да му изда друго, знатно попуњено издање пјесама. Кад ту није успио он их исте године, под истим часловом, штампа у Лајпцигу. Том приликом пише Копитар Вуку: „Зо у1е1 15 сеу155 даз5 зуто ћг ћешсег Кјуа1 15 ипад Међепбђић ет“ („Вукова Преписка“, !. стр. 465). Само му на страни нијесу много вјеровали. У овом другом издању имају 174 народне пјесме и међу њима до „три коледке“. Остале пјесме зове „даворије“. Он, који је причао да је пјесме писао идући од мјеста до мјеста, често на кољену и мјесечини радећи, није унио у ову збирку само народне пјесме (врлина му је да увијек каже гдје је и од кога је слушао коју пјесму), него их има и умјетних. Међу народне је унео и неколике