Srpski književni glasnik

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. 999 пјесме Владике Петра П и означио то, а међу умјетнима налази се његов конфузни „Спђвљ Славено-Сербалђству Сфђверномљ“, у ком преллаже Мушицкога за Стратимировићева насљедника. Ту је штампао и писмо Димитрија П. Тирола „Сверху страдателне честице се“, у ком се доказује да ми немамо пасивних, „страдателнн“, глагола. На крају је додао оду Милоша Светића о смрти Мушицкога, који је умро те године, и тако онемогућио Симин приједлог и спјев! У новије доба употребио је Симину збирку за дијалектолошка истраживања Г. Милош Ивковић и истакао јој важност с те стране, наглашујући, заједно са Азмусом Серенсеном, да је збирка раније била незаслужно потцијењена.!

Пријатељ Вуков, а ученик Симин, владика и пјесник Петар П1 Његош, који је у младости често писао пјесме по имитацији народних и који је много волио народну пјесму, наставио је донекле њихов рад. 1845 издао је он у Биограду црногорске пјесме о дјелима ХУШ столећа и пјесме о устанку Карађорђеву под једним карактеристичним насловом: „Огледало Србско“. На почетку је његова пјесма „СЂни Александра Пушкина“. Како се у збирци не спомиње скупљач, то је издавач њезин сматрао за потребно, да у предговору рече о том ово: „А што нема печатана имена, ко је ове пјесме скупио, узрок је томе што их није један само човјек купио и писао, него су скупљене овако: кад би какав пјевач овдје на Цетињу испјевао пјесму добро, одмах би се повео у ког писара, да је напише, даклен не може се

1 Већ доста рано почели су појединци, најчешће књижари, да из Вукових збирки оштампавају пјесме о разним јунацама и догађајима; касније су та издања допуњавали пјесмама из других збирки, Тако је 1836 у Будиму издао Каулици пјесме о Краљевићу Марку, тако је 1857 Х. Алекса Поповић штампао пјесме из Вукове и Симине збирке. Тај су посао доцније наставили у Новом Саду Игњат Фукс, у Биограду Ђока Анастасијевић и Тома Јовановић, у Панчеву браћа Јовановићи, а нарочито и мимо све у Новом Саду Браћа М. Поповићи. Како су то чисто трговачка и спекулативна издања, ми их овдје не ћемо даље спомињати. _