Srpski književni glasnik

Влашки Цигани у СРБИЈИ. 613

Цигани, већ су двојаког порекла, али су се гдешто тако слили једни у друге да их је тешко разликовати. Једни су прави Влашки Цигани, пореклом из Румуније, ма да

нигде не знају од које су врсте. Они су се као ковачи _ настанили међу Румунима Источне Србије и подмирују им потребу у ковачким потребама. Говоре влашки, али знају понешто и цигански. Обично сви славе Свету Петку. Као пример за њих наводим три куће Влашких Цигана у Крепољину (Срез Омољски, Округ Пожаревачки). Оне су произашле од једног претка, који се доселио пре педесет година из села Осанице, румунског села у истом срезу. Православне су вере, славе Свету Петку и нази: вају се, поред Коваши и Цигањ ђе фијер, још и ИЦигањи Шарјењи (од Тага == Тата Китипеазса = Румунија). Други су Гурски Цигани, који су се као ковачи настанили у румунским селима и живећи у маломе броју међу Румунима, примили њихов језик и у свему се изједначили са Влашким Циганима ковачима, тако да чак и не знају да су потомци Турских Цигана. Једино што их издаје то је, што нису сви вере православне и што славе Светог Василија и Ђурђев-дан. Као пример за ове Цигане наводим неколико кућа Цигана у Добром Пољу (Срез Бољевачки, Округ Твмочки), који ту живе међу Румунима, као Влашки Цигани ковачи, али су се покрстили тек пре петнаест година и славе Светог Василија и Бурђев-дан, што су славили и пре покрштења.

Обратно пак, бивало је да су се Влашки Цигани ковачи настањивали по српским селима, ту заборављали влашки језик и остајали на циганском и на тај начин се изједначивали са Турским Циганима, те их је тешко на први поглед издвојити. Испигивањем се пак види да у њиховом језику има доста заосталих влашких речи, да | су православне вере од старине и да најобичније славе | Свету Петку.

Гдешто су се Влашки Цигани ковачи стицали у истоме селу са Турским Циганима ковачима, па се ту срођивали и изједначивали, тако да им је сад разлику