Srpski književni glasnik

О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА. (2.)

Још у једном крају грчког света имала је жена, у друштву, угледно и привилегисано место. То су били неки градови на обалама и острвима Мале Азије. Ту је, под плавим еолским небом, у увек благој клими, у вечитом пролећу, осетио Грк да је жена ипак заслужила

“ боље место него што јој је традиција одредила. Ту се је жени, најпредусретљивије, створио у друштву изузетан положај. У томе се крају најпре развила сентиментална и страсна љубавна поезија, и њен најбољи преставник је баш жена, чувена песникиња Сао.

Друкчије су стајале ствари у западној половини средоземног света, у римској империји, у Риму. Римљанке су од вајкада имале, у односу према своме мужу и својој кући, приличну аутономију. Њихова независност била је самим законима врло одређена; Римљанка је била са својим мужем равноправна, и тај је однос постајао, с временом, по жену све повољнији. При свем том, од исправне домаћице очекивало се да од своје слободе не чини употребу, да без изузетка буде одана својој кући и своме мужу. 04 !ц Сац5, 1 еоо Саја — где си ти Гај, онде ћу ја бити Гаја, то је била изјава младе невесте у тренутку када је улазила у кућу свога мужа. Један сентименталан гробни натпис, у лепим стиховима, |

| |

из старијих времена републике, износи нам у неколико речи скуп највећих женских врлина. Натпис гласи, у српском преводу: