Srpski književni glasnik

р: 55 (о ;

(О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 619

лима, са горостасним и фантастичким форумима, са кућама од седам спратова, са храмовима и триумфалним капијама. Рим је начинио себе господарем целог тада познатог света, и постао врло величанствен центар за богатство и културу. Разуме се да су упоредо са овим политичком и материјалном надмоћношћу промењене и културне потребе, и положај у друштву и уопште цео живот Римљанке. Римска жена се сада васпитава на други начин и по другим принципима, премда и сада још једнако чува, колико се може, стару традицију. Из тога живота и васпитања саопштавам овде неколике разбацане појединости. :

Младе Римљанке добијале су врло строго и брижљиво васпитање. На девојку су гледали Римљани са некаквим религиозним поштовањем. Она је толико неприко„сновена и света, тако да на пример у римским комедијама никад није било девојачке улоге. Девојка се на позорници није смела ни замислити; и једина комедија у којој се девојка јавља јесте једна комедија од римског песника Плаута, па и ту се чује само њен глас, иза кулиса, а она се не појављује на позорници. Велику народну светињу, свети огањ на Капитолу, чувале су девојке, весталке, и њима су зато указиване краљевске почасти. Али је код Римљанке и детињгтво и девовање било краткога века. Римљанке су се по правилу удавале много раније него што је то случај у модерном друштву у западној Европи. Августова кћи Јулија, када се удала за Марцела, имала је тек 14 година; Неронова мати, Агрипина, била је још млађа када се удала за Домиција Ахенобарба. У Риму је нађен један натпис на коме се за неку младу Римљанку каже да је умрла у 21 години, у девешој години брачног живота. И Гркиње су се удавале врло младе, премда на пример Аристотело препоручује да то не буде пре осамнаесте године. ЈЉудима је чак препоручивао да се не жене пре тридесет седме.

Римљанке су дакле у брачни живот улазиле врло младе, али су своје дужности у кући отаљавале са ве-