Srpski književni glasnik

У

Иља а ~

и У И бон А ОД о о што син а

618 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

тању. Стари су у опште на овај декорум у кретању полагали много, и ни један за нас модерне доста необичан начин регулисали покрете у свакој прилици. Код њих се на пример ни на позорници нису глумци кретали онако како је то захтевао афекат у коме би се одговарајуће лице налазило, него су сви покрети схематизирани, укочени, готово неприродни, онакви какве често виђамо на старим статуама и рељефима. Чувеном политичком беседнику и социјалном револуционару, Гају Граху, озбиљно се замерало што је на говорници остављао ону укочену позу, коју је школовани беседник имао прописно да заузме, и огпочео се нервозно шетати. На оној гробној плочи каже, дакле, ожалошћени муж да му је жена била и у овом погледу лепо васпитана. — Остаје још оно: чувала је кућу и прела вуну. Чување куће и ручни радови били су најбољи и најнесумњивији атрибути добре домаћице. Ручни радови, у првом реду ткање, одржали су се, по једној јакој и светој традицији, за сва времена у римској кући. Сам император Август, који је у сваком тренутку располагао имањем од много стотина милиона, није хтео носити других хаљина до оних које би му изаткале сестра и жена — један пример за који ћемо наћи паралеле и у дворским обичајима наших краљева из старе државе.

Натпис овај који смо прочитали и прскоментарисали казује нам у мало речи много. Он је,у хронолошком реду, један од најстаријих римских натписа, из времена, може бити, још Ханибаловог рата, из оног дакле времена када су само домаће бриге и уопште домаће претензије испуњавале целу душу и све потребе једне исправне Римљзанке. С временом се, разуме се, ситуација изменила. Од мале и неукусне вароши, са кривим и каљавим сокацима, са ниским и бедним кућама, какав је изгледао Рим за време пунске инвазије и у доба социјалне револуције браће Граха, постала је, у царско време, величанствена варош од злата и мрамора, са лепим, патосаним улицама, са безбројним басиликама и купати-