Srpski književni glasnik

(О жени У ГРКА и РИМЉАНА. 621:

таквим случајевима, нису у браку показивале ни најмање воље да и у колико одустану од права која им закон даје, да су сасвим одлучно чувале своју аутономију, и ако би се још десило да су у исто време и ћудљиве, може се већ замислити какву је тешку ситуацију имао у кући домаћин. Због тога су разводи бракова били, у царско време, веома чести; ми знамо случајева где су понеки Римљани и Римљанке начинили по три или четири развода, и то, у осталом, није за оно време ни ретка ни висока цифра. — Још је постојао један разлог који је реметио односе у браку и доводио до развода. У царско време, када је друштвени морал спао доста ниско, водила се рђава тргозина са миразом, који је по обичају свака Римљанка доносила своме мужу. Због тих материјалних спекулација склапали су се често најнескладнији и најфантастичнији бракови, и обилат је мираз до„спевао увек да сакрије сваки естетички и хронолошки недостатак. Нарочито примамљив услов био је — то увек истичу римски сатиричари — када је било изгледа ће муж ускоро постати удовац и наследник. „Паула жели да пође за мене, вели иронично Марцијал; нећу да је узмем, јер је стара. Али да је старија, узео бих је“. „Ге„нело проси Маронилу — опет нам реферише Марцијал — и чезне за њом, и наваљује, и моли, и шаље поклоне. — Зар је Маронила толико лепа» — Боже сачувај, ништа на свету није тако одвратно! Па шта је то на њој тако допадљивор — Кашље“. Некоме Битинику, који жели да женидбом доведе у ред своје финансије, поручује Марцијал: „Зато што Невија, стење, што онако напорно кашље, и не може да се искашље, ти, Битиниче, мислиш да си удесио ствар како треба» Вараш се: то она само кокетира“. (Свршаће се.)

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ.