Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

рта авио

и. о

ЛуТКЕ, КОМАД У ЧЕТИРИ ЧИНА, од ПЈЕРА Волфа. — ГостоВАЊЕ ГОСПОЂЕ СУЗАНЕ ДЕПРЕ.

Са Лушкама, Пјер Волф је потпуно у здравој традицији француске драме. Кроз чинове и сцене, по композицији, по схватању ситуација и проблема, по распореду градива и по даним карактеристикама, говоре Дима · Син, Брије и Ожје. У својим основним потезима, јер у спореднијим и споредним има примеса данашње француске драме, Лушке носе све лепе и солидне карактеристике старије драме. На место да тражи само духовиту идеју и, из ње, да ствара парадоксе, јефтине поенте и ефективне дшртодио, она узима здраву идеју, узима доживљај који може да преживи просечан човек и, кроз ситуације, поступа с њим по свима законима просечне логике и здравог и нормалног схватања људске природе. У традицији је те драме — и такав је случај и са Лушкама — тражити од човека оно што је људско, тражити у човеку трезвеног и нормалног човека; и, ставивши га у ситуације које се могу да преживе, она никада неће да претера ради каквог псеудо- „сплинског“, сатанистичког или По-Бодлерског схватања какве своје личности. Пјер Волф је поводом Фернанде и маркиза Роже од Монклара, главних лутака из Лушака, —- могао да говори о каквој Хеди Габлер и Лев-

_ боргу или Елиди Вангел и Туђинцу; али њему, као једноме драмском рационалисту, и ако је то много лакше