Srpski književni glasnik

628 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

=

Тезејом. У сцени с Хиполитом, у другоме чину, она бележи свој однос са приказивачким средствима који иду до декламације. Као Црвенко, да само још један случај дам, у сцени кад отац каже да је тек сад пронашао своје дете, Сузана Депре, чија је то била најизрађенија. улога, и сувише подиже своја рамена и претерано се уноси у лице да обележи нови однос према оцу. У том последњем случају, мало је још требало па да цела ситуација буде смешна. — Као што смо казали, Сузана Депре чини два одступања од нормале којом смо обележили просту и природну игру. Оба одступања своде се на ово: просто као неуметнички просто и природно, у првоме случају, и, у другоме: просто и природно као театрално. Оба ова одступања од нормале јасно показују колико је њен таленат далеко од онога талента који уме да се креће, у својој уметничкој радњи, само до границе до које је логично и лепо још једнако логично и лепо. Госпођа Сузана Депре је врло често ван тих граница до којих се сме да креће приказиваччи стил који је она узела за свој.

Говорећи о њеној упрошћеној игри, додирнули смо и питање њене личне природе; јер, како по свему изгледа, њена природа и њен унутрашњи живот највише и изазивају примедбе које смо учинили. У Рампи, кад спрема своју улогу за један комад, њен учитељ јој је учинио ову главну примедбу: „Топлије, Госпођо, топ: лије!“ Топлије, топлије! то је оно што бисмо и ми највише приметили. У љубавним и у другим сценама, оно што јој највише смета то је топлина, снага и убеђење. Она је хладна, груба, тешка и, врло често, вулгарна. Она не воли Родолфа, она не воли Клода, она не воли Хиполита. У највећем броју случајева, она је одурни и сирови Црвенко са широким лицем, тешким и грубим цртама лица, са очима које казују грубост и јачину. Кад се креће по позорници, она се, у разним и после разних сцена, увек креће на исти начин: увек хладно, тешко и једнолико и, увек, као да се ништа важно није де: