Srpski književni glasnik

––

БЕЛЕ КЕ. 635

Обрадовића“ садржи чланке: „Доситеј Обрадовић и српска култура“, од Г. Стојана Новаковића, „Доситеј Обрадовић и фолклорно градиво“ од /Г. Др. Тихомира Р. Ђорђевића; „О Доситејевим грчким и римским изворима“ од Др. Веселина Чајкановића; „Један енглески извор Доситејевом „Предисловију о баснах““, од Др. Војислава М. Јовановића; „Последњих пет година живота и рада Доситеја Обрадовића“, од Миленка Вукићевића; „Значај Доситеја Обрадовића за Србе у Карловачкој Митрополији“ од Др. Тихомира Остојића. Чланци или дају опште и шире погледе, или нове и занимљиве појединости, и осветљавају живот и рад заслужног народног радника. — „Пјесме“ Алексе Шантића, својим богаством мотива, искреном нотом, топлим тоном, чине врло добар утисак, и овако изабране извесно су најбоља књига симпатичног песника. — Позната велика приповетка Стевана Сремца „Поп Ћира и Поп Спира“, јак роман „Тито Дорчић“ од Вјенцеслава Новака, са добрим предговором Др. Бранимира Ливадића, занимљиве „Напуљске Шетње“ Милорада Павловића, илустрован „Тартарен Тарасконац“ Алфонса Додеа — лепо представљају забаву у овом колу. И забаву и поуку представља антологија Г. Миливоја Башића „Из старе српске књижевности“. Све те ваљане књиге заслужују да се о њима посебно проговори; за сада се ово лепо коло може само најтоплије препоручити. Р

„ОдБОР бЕЗ ПЕРА И ПАПИРА“. — Последњих година код нас се прилично писало о омладинском покрету. За другима дошао ја и Г. Др. Младен Јојкић, и он је штампао један део својих успомена из тога времена: „Одбор без пера и папира“ (прештампано из „Српства“; Нови Сад, 1911). Г. Јојкић није играо видну улогу у Уједињеној Омладини Српској, и не саопштава нам ништа особито ново и важно. Од интереса су странице о Илки, жени Јеврема Марковића, која је, после атентата на Краља Милана, онако трагично свршила. Г. Др. Јојкић је једно време служио као лекар у Лозници, и даје занимљиве податке о везама босанских бегова са Србијом. Најглавнији део књижице то су причања о завери која се у току 1867 ковала у бечкој „Зори“ и пештанској „Преодници“ против Кнеза Михаила. Владимир Јовановић и Др. Светозар Милетић, како нас уверава Г. Др. Јојкић, напојени „туђинским тако званим напредним идејама“, основали су један тајни „Одбор без пера и папира“, који