Srpski književni glasnik

4 4 1

636 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

је имао да мотри на рад Кнеза Михаила. За Г. Јојкића Милетић је алкохоличар, а Г. Владимир Јовановић лукав интригант — и он их оптужује да су били подстрекачи и морални кривци у Кнежеву убиству! Г. Јојкић је врло невешто само подгрејао старе клевете „дукатовачке“ и „устарабарске“ штампе против Уједињене Омладине Српске, и своје оптужбе ничим озбиљним није поткрепио. Када неко изилази са тако великим оптужбама, треба да пружи нешто јаче и убедљивије од пензионарских ћЋаскања. И Г. Владимир Јовановић је том несигурно сведочанству придао сувише важности, када је на њ опширно одговорио у „Трибуни“ (бр. 327-328). Ја

БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА Г. СТОЈАНА НОВАКОВИЋА. — Из „Годишњака ХХМ Српске Књижевне Академије“ оштампана је читава једна књижица: „Стојана Новаковића библиографија 1858—1911“. Књижица има 96 страна и садржи 379 нумера, наслова разних књига и чланака многозаслужног писца. Г. Новаковић је за педесет година рада на разним научним пољима оставио велика трага, и данас још он је један од најплоднијих и најкориснијих научаих радника наших. Први радови Г. Стојана Новаковића изишли су у земунској „Подунавци“ за 1858. Али то су мали преводи шеснаестогодишњег гимназиста, и први његов рад отпочиње 1861 у „Српском Летопису“. Високо ценећи заслуге Г. Новаковића, Друштво за Српски Језик и Књижевност решило је, на својој седници од 10 октобра, да прослави педесетогодишњицу његовог научног рада, и да ради тога ступи у везу са свима нашим културним установама. Х.

ЈОВАН ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ: ГРАД Битољ, из дела: „Кроз Стару Србију и Маћедонију“, из „Братства“, Београд 1911, стр. 60, 1п 89. — Г. Хаџи Васиљевић је задржао стару навику да и свој и туђи, иначе обилни, материјал о Старој Србији и Маћедонији увек несређен и непотпун износи пред читаоце. И сад нам је тако дао једну аљкаво израђену монографију Битоља, тога тако важнога маћедонскога центра. Из ње се једва добија појам о Битољу као вароши у опште, као и посебно о његову зна чају и улози у ономе делу Маћедоније гдд је национална утакмица и жива и врло интересантна. Оно што су рекли Хан, Буе, Гопчевић и Берар остаје још увек најбоље што је писано о Битољу, Ин.