Srpski književni glasnik

О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 683

се женама дозволе, а људима забране, беле, црвене, зелене, и жуте ципеле.

Овај женски конвенат имао је још једну важну компетенцију: он је регулисавао и водио надзор над луксузом. Овом приликом да кажем само неколико речи о тој веома занимљивој теми из старе културне историје. О луксузу код Римљана причају се данас често читаве бајке. Колико је то тачно, и на који је начин створено ово веровање, у то се нећу упуштати. Рећи ћу само, прво, да је луксуз у Риму био сасвим природан, јер је Рим у царскоме времену, када су се у њега скупила бо: гаства из целог познатог света, био у толикој мери богат да је живот у њему, силом околности, морао постати префињен, и за оцену вредности и цена морала бити узета једна сасвим подигнута сразмера. Друго, у колико је луксуз порок, у њему су учествовали више Римљани него Римљанке. Шта више, Римљанкама су у прво време и сами закони забрањивали велике и непотребне издатке. Код Римљана се међутим луксуз понекад граничио са лудилом. Калигула је, на пример, при највећој бури подизао грађевине усред немирног мора. Нерон јео једној гозби дао само за руже преко 1,200.000 динара. Један богаташ из Петронијевог романа ишибао је за вечером роба што је подигао сребрну чинију која је случајно пала на под и наредио му је да је сместа метлом почисти, и тако даље. На луксуз и у опште на отмен тон ове врсте у Риму утицао је много живот на двору. За време царева расипника, Калигуле, Нерона, Вителија, луксуз је и у римском друштву био велики; али сви цареви нису били расипници, нису на пример били Тиберије, Веспазијан, Трајан, Марко Аврелије, и за њихово време опажа се нагло опадање цена луксузним артиклима.

Чиме су Римљанке волеле да се репрезентују» То: алете су у њих биле, на крају крајева, ипак скромне, састојале су се из мало делова, и нису захтевале велике издатке, већ и због тога што се мода споро мењала. Ту римске

„=