Srpski književni glasnik

ћи

684 Српски Књижевни ГЛАСНИК, даме чине«сасвим частан контраст према на пример Нерону, који ни једну хаљину није хтео два пута да обуче. Шешире Римљанке нису носиле, осим на путу и у пољу, али су зато особито много полагале на косу, коју су врло уметнички чешљале и раскошно китиле златним дијадемама и бисером. Што се тиче боје косе, у првом веку после Христа нарочито је била у моди златно-плава коса германских жена. Од драгоцености, римске даме су нарочито волеле бисер. Јулије Цезар платио је за једно зрно бисера, које је поклонио мајци Марка Брута, без мало 1,700.000 динара. Римљанке су у опште волеле накит; носиле су, осим минђуша и прстења по рукама, још и прстење на прстима од ноге и скупоцене наруквице и гривне. Један римски научник, Плиније Старији, видео је на једној, и то још не најсјајнијој забави, царицу Лолију Паулину, жену Калигулину. Она је била сва, и по глави, и по врату, и по коси, и по прсима претр: пала смарагдима и бисером, и носила је на себи огромно имање од неких 12 милиона динара. Нарочито велики луксуз могао се код старијих замислити у робовима. Људска снага је онда била мало продуктивна, и веома јевтина, и ми због тога у свакој кући налазимо робовски апарат колики се данас не може ни да схвати. Док се на пример данас куће у којој има, за чисто домаће послове, 5 или 6 или 10 млађих, може сматрати за бо: гату, дотле је у старом веку домаћинство са 15 и 20 и 20 робова било сасвим обично и свакидашње. Кућевни робови у богатим кућама нису имали, сваки за себе, го. тово никаква посла, или су им послови били тако ограничени и специјализовани да нам данас цела њихова служба изгледа често забавна и комична. Отмена дама имала би, на пример, једнога роба који би имао једину дужност да носи писма, али не и да доноси одговор: за то је био сасвим други роб. Још би се често, за један тако напоран посао као што је ношење једног писма слало по 10 и 15 робова! Даље, имале би нарочиту робињу за хаљине, другу опет за мирисе, трећу која их је хладила