Srpski književni glasnik

(О жени у ГРКА и РИМЉАНА. 695

како врло угледно место карска краљица Артемизија. Она је својим лађама помагала Ксеркса у поморској битци код Саламине. Била је храбра, али је баш због тога — што се истакла међу прве —— дошла у врло велику опасност. На њену лађу кидисала је једна грчка лађа, и Артемизија се нашла у неприлици, јер није могла по: бећи, пошто је цело море око ње било загушено од бежећих персијских лађа. У тренутку смисли Артемизија врло дрзак маневар: она јуриша на пдерсишску лађу и потопи је. Тако је Грци пусте на миру, јер су држали да је Артемизија с њихове стране. Али је Артемизија из ове прилике извукла две користи. Јер се Ксерксу, који је седео на обали и видео цео догађај, учинило да је то била грчка лађа коју је Артемизија потопила. И када се свршио бој, Ксерке је укорео и казнио све остале војводе и савезнике, само је Артемизији учинио највећу почаст, и рекао да су се у битци код Саламине борили људи као жене, а жене као људи“.

Не мање интересантна личност јесте лепа и духовита мисирска краљица Клеопатра. То је била жена особите образовиности и талента. Она је успела да Мисир прошири до граница до којих овај никад пре ње није долазио, и да за читавих четрнаест година задржи природан развој римског царства, које је било у то време у напону своје снаге. О њеној образованости причале су се читаве бајке. Она је са свима својим поданицима разговарала на њиховом матерњем језику, и поред многих других језика говорила са лакоћом још и јеврејски, арапски, персијски.

По темпераменту и по амбицијама прави контраст лепој мисирској краљици је једна мила, симпатична Римљанка, чије скромно име не бих ни спомињао када не бих рачунао да је иначе већ познато — то је Помпонија Грецина, чијој је врлини исписао величанствену химну модерни писац Хенрик Сенкјевич, у своме познатом роману Опо ада. Помпонија је ретка жена, која због своје љубави и оданости према кући и мужу, због доброте

Ка У