Srpski književni glasnik

ну

694 Српски Књижевни Гласник,

поезије несумњиво види да је била жена особито жива и страсна. „Златна Афродито — тако се она обраћа у својој чувеној химни богињи љубави —- златна и бесмртна Афродита, вероломна кћери Зевсова, преклињем те, краљице, немој ме мучити„и раздирати ми срце. Остави златне дворове свога оца, и сиђи к мени, ако си икада хтела чути мој глас !... О, сиђи к мени. Ослободи ме мука! Испуни ми за чим чезнем ! Буди ми савезница!“ Има још једна чувена песма, пуна страсти и љубоморе: „Чини ми се да је боговима раван онај човек који седи према теби и гута твој сладак глас и твој чежњив осмејак! Чим те видим, закуца ми срце, застане ми глас, укочи ми се језик, кроз жиле ми пође ватра, а на очи ми се навуче мрак“. Чувена песникиња била је и Јулија Балбила, дворска дама царице Сабине, жене Хадријанове. Она је писала тако лепе песме, да их је царица дала урезати на огроман Мемнонов стуб у Мисиру. Тако су нам ти стихови и данас сачувани. У римској књижевно“ сти најчувенија је песникиња Сулиција, врло отмена и образована млада Римљанка, из једне од најбољих римских кућа. Она је своја осећања и патње описала у елегијама које у естетичком погледу имају врло угледно место у римској поезији.

На завршетку, још неколико разбацаних података о појединим истакнутим и интересантним женама из старога века. Нама је сачувано много симпатичних имена, али колико их има које су скромно и нечујно прошле кроз живот, и на чије нам врлине није сачувана никаква успомена! Један кратак гробни натпис на гробу брата и сестре — да изнесем само један пример — гласи овако: „Ујутру смо сахранили Меланипа, а када је сунце залазило умрла је Батилоја. Умрла је од своје руке, јер није имала снаге да и даље живи када је брата видела на ломачи“. Ми можда и не слутимо колико бисмо врлина и какву свирепу трагедију требали да прочитамо иза редова овог скромног гробног натписа!

Међу дамама за које зна и историја заузима сва-

| + 2 |

~

даље ) . ПР ЦК

МЕ ЛИ У РАДУ РРА