Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

СВАДБА ПОД РЕВОЛУЦИЈОМ, ДРАМА У ТРИ ЧИНА, од СОФУСА МиХхАЕЛИСА. — ГЕНИЈАЛНИ СЛИКАР, КОМЕДИЈА У ЈЕДНОМЕ ЧИНУ, од ТРИСТАНА БЕРНАРА.

О писцу Свадбе под Револуцијом, о Софусу Михаелису, сазнао сам први пут из позоришне објаве. Мене то незнање ни мало не буни. Чак сам храбар да кажем и шта сам мислио кад сам сазнао за то име. Прво сам мислио да је Софус Михаелис какав Грк; после тога, пало ми је на памет да је, можда, Младо-Турчин; најзад сам сазнао да је земљак Хамлетов, Брандесов и Карине Михаелис, и да је писао и романе и приповетке, и да је прерадио за оперу Окасен пи Николет. Дакле, Софус Михаелис је Данац.

Наравно, у свему томе нема још ничега повољног по самог писца; нарочито нема ничега повољног по Свадбу под Револуцијом. Јер та је драма, да се најблаже изразимо, врло досадна. У њој, све је сведено на гест. Тиме хоћу ово да кажем: и логика, и психологија, и људска истина, — све је потчињено гесту, једноме романтичном гесту у рђавом смислу те речи. Као понекад у Бернстена, овде је цела драма, драма гестова, стасова, ставова и мимика. Кад томе додамо да су у драми, као основна потка, „ови опонентни интереси“: бурбонци и јакобинци, Царство и Република, љубав и љубомора, срећна и несрећна љубав, племићи, лакеји и одушевљени плебс, —- онда је лако увидети како су прости и ортодоксни ти ставови