Srpski književni glasnik

Ћ

698 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

——— и да бис

и гестови. Уз то, не треба заборавити ни ова средства за ефекат: пожари, прасак пушака, лупа добоша и звона, јек труба, звепкање сабаља и мамуза, Марсељеза... Најзад, што се тиче самог развијања драме, неће бити непотребно рећи још ово неколико рећи. Пошто је цела драма сведена на гест, који може „да запали позоришне даске“ и, преко рампе, запали публику, то се од ње не може тражити да је све у реду, и да све иде редом. У Свадби под Револуцијом иде све као на некој свадби, на брзу руку. Лети се стрмоглаво из ситуације у ситуацију, из једног душевног стања у друго, из једне невероватности и немогућности у другу. Али, има нешто што је врло интересантно. То је ово: наша пажња је увек управљена на позорницу. Али, то али ништа не додаје вредности овој драми великих и високих сцена. Пажња која се троши при посматрању ове драме то је она врста пажње коју трошимо кад, у циркусу, посматрамо играчицу која игра на жици. Кад би онако играла по паркету, казали бисмо да игра рђаво, и наша пажња једва ако би била заинтересована; кад игра метар или два над земљом, и на жици, наша је пажња изазвана, и радознала до крајњих граница. Наравно, све то долази отуда, што се све дешава у другоме тону, на другој висини, на други начин приказано, и под другим околностима. Свадба под Револуцијом изазива ефекте те исте врсте. Она вам, као играчица на жици, држи пажњу запетом само с тога што се, лелујајући се и губећи равнотежу, сваки час налази у положају да се стропошта и сурва са висине на којој је. Сем те радозналости, она буди осећање страха и ужаса, и стога се ви не дижете са свога седишта, и не напуштате посматрање те драме чак ни у трећем чину кад она постаје сасвим досадна. Али када је се, после трећега чина, ослободите и протрљате очи као после каквог рђавог сна, ви је шаљете до ђавола, и чудите се како сте је то могли да саслушате до краја.

После овога, изволите је саслушати. Главне су лич-

2 .4 '

ми с ХР ЕРИ п