Srpski književni glasnik

пе им

онај "она њиви

о

700 Српски Књижевни Гласник. сан из прстију. Он је у овоме: Како је Марк Арон, онако одурна и јака републиканска природа, пристао на овакву ситуацију» То је све била ствар једног „поетског“ момента. Ален је, тобож, пристала да Марк Арон замени Ернеста. Она га је, кад га је молила и преклињала да спасе живот Ернесту, дотакла руком и опчинила, и Марк Арон се, као у каквој вилинској причи, под ударцем чаробнога штапића, преобразио толико да га само још писац може да позна. Хтевши не хтевши, ми сад присуствујемо, пошто саслушамо неколико сасвим непоетских тирада, једној сасвим новој сигуацији. Од троје, остало је двоје: Ален од Етоала и Марк Арон. Шта сада» Или ће Марк Арон у брачну ложницу, па после, због издајства одмах у смрт, чиме би се драма одмах свршила; или ће да се покаје за све што је учинио; или ће да се заљуби у плаву принцезу и мирно да очекује свој крај. Пошто му прво није допустила принцеза, он је изабрао ово треће. На тај начин драма може да добије и трећи чин, пошто драме од два чина не постоје.

Напред, дакле, у трећи чин! И он је, каџ и други, пун поезије: звона звоне, пушке треште, јечи Марсељеза, сабље звече... Као и Ернест у првој половини другога чина, и Ернест кроз другу половину и кроз трећи чин, личи на човека који је јео бунике. Ни он ни писац, не знају шта да раде. Писац се, ипак, добро сетио. Место да пусти Марк Арона да нам каже шта му је, он га је посадио у једну фотељу из које овај говори колико и она. Он и фотеља одседели су једно пола чина, и онда он устаде и рече да је заљубљен. Ред је, дакле, да се тако што учини и Алени од Етоала. Она, додуше, није волела ни Ернеста, па је пристала да пође за њега, и ако се оно прво из драме не види. Зашто сада не би волела Марк Арона, кад јој је учинило да га волиг Она га, дакле, воли. Они се, дакле, воле.

Али, сада, драма треба да се сврши, а то није тако лако. Писац је дубоко заишао у лавиринта није се сетио, као оно Аријана, да за собом вуче конац како би, после,