Srpski književni glasnik

У ПозориШНИ ПРЕГЛЕД. 5 701

умео да изађе. Он је пошао још даље, и ако је и до овога места ишао као не знам ко у маглу. То даље било је ово: кад је Жан Ласк дошао и, нашавши га у бурбонском оделу, није хтео да га пусти да побегне за то што га није познао да је он, Марк Арон је имао неку неодређену намеру да се спасе; кад је, после, цела по тера ушла у кућу и с њим и поново ухраћени Ернест, Монталу, вођ њен, хтео је да благослови њихову љубав, док Марк Арон није хтео да се спасе: у њему је прорадило републиканско частољубље. Сиромах Марк Арон не зна шта ће, јер то не зна ни онај који га је, за уши, извукао на сцену. Али, пошто се из лавиринта не може натраг, мора се напред. Идући напред, писац је ударио главом о зид, јер је Марк Арона натерао да, у бур. бонскоме оделу, пошто је у њему републиканско осећање победило љубав, излети на балкон и нареди војницима да пуцају. Тресак пушака, и, хвала Богу, завеса пада. Генијални Сликар, Тристана Бернара, то је једна буфонерија у којој се до крајњих граница експлоатише једна доста срећно нађена идеја. Буфонерија и оснива на овоме нескладу: с једне стране „генијални сликар“, мазало, лудак, пуст, и помало шерет; и, с друге стране, једна буржоаска породица, наивна, глупа, и тупава. Наравно, пошто је ово буфонерија, далеко смо од онога што је природно и могуће. Буфонерија је, у литератури, оно што је, у сликарству, карикагура. Њен је посао да, из данога материјала, узме оно што хоће, и оно што узме да обради на један начин који је у пуној супротности с нормалним и обичним схватањем Ако ви имате једну малу ману, она има права да је узме као вашу главну и једину особину, и, њу, кроз читаву једну комедију или роман, удари на велика звона. У нашем случају, сликар је пуст, а цела породица, коју он вуче за нос, проста и наивна, и Тристан Бернар пустоћу првога навија до лудости а наивност других до глупости. У пуној мери, ми смо овде у славној буфонерији Средњега Века која допушта да се, лево или десно, од могућег и