Srpski književni glasnik

ЗРНА

706 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

гласити господарем Триполитаније и Сиренаике, не признавајући чак ни верски суверенитет Султанов.

Велики везир, Саид-паша, који је добио поверење, мало двосмислено, у Скупштини да бди над интересима и части царевине, зна добро да је Триполиганија за Турску изгубљена. То исто зна и Младотурски Комитет; али, и велики везир и Комитет подржавају, колико се може, неочекивани отпор Арапа. Они рачунају да ће тиме постићи двоје: ослабити садањега непријатеља, изазвати неке веће компликације, натеравши Италију да акцију пренесе у европске воде, а сигурно умирити јавно мнење у Турској. Неколики напади Арапа на већ заузете позиције у којима су Талијани изгубили доста људи, иза. звали су неке турске листове и Младотурке, да с више интересовања прате поступни губитак једне провинције која у ствари и није била турска. Изазвао је, шта више, и неко узбуђење, те би садањој турској влади било незгодно да прими услове о губитку Триполитаније. Тешко јој је рећи истину да Турска мора оставити Талијанима Триполитанију и Сиренајику, јер нема флоту која може бранити те две колоније, или бар отежати нападе непријатеља и његово искрцавање, нити има савезника који би је бранио.

Све европско јавно мнење, а нарочито аустро-угарско и немачко, непријатељски се држи према садањој акцији Италије. Само француска штампа ћути, и она је једном, одмах у почетку, констатовала да је Француска са Италијом постигла одавно споразум односно Триполитаније, остављајући јој тамо одрешене руке. Овом приликом су се у европској штампи јављале разне комбинације, међу којима су најважније одвајање Турске од Немачке и приближавање Енглеској и Русији; одвајање Италије од Тројнога Савеза, и конфедерација балканских држава. Све ове комбинације је изазвао Саид-паша својом изјавом у Парламенту о томе да Турска мора да једном ступи у тешње пријатељство па и у савез с овом или оном групом држава. У Цариграду се опажа жива