Srpski književni glasnik

— Права брука како он управља тим позориштем!

-— Заиста, ангажман те госпођице Башелри... Што си му ти то допустио Девојка код које је све лажно: њене године, њен глас, чак њене трепавицсе.

Нума осети како црвени. Сада их је он намештао, врховима својих дебелих прстију. Мама му је показала како се то ради.

— С ким то живи та бедницар Весник је пре неки дан говорио о неком високом утицају о неком тајанственом заштитнику...

— Не знам... Извесно са Кадајаком.

Он окрете главу, да сакрије своју забуну, и одједном, трже се уплашено натраг.

— Но, шта је» упута Розалија, бацајући поглед кроз прозор од кола.

Грдна плаката за зКканпо, дречећих боја које су боле очи испод сивог, кишовитог неба, низала се једна за другом, на сваком углу улице, на сваком голом зиду и свакој дрвеној огради: један џиновски трубадур, сав окружен живим сликама, једна велика жуто-зелено-плава мрља, са косо пребаченим добошом окерове боје. Дуга ограда од летава дуж зидова новог Општинског Дома поред кога су они у тај мах пролазили, била је сва по кривена овом грубом, шареном рекламом, која је зачуђа вала чак и париска зијала.

— Мој џелат! промуца Руместању комИчном очајању.

А Розалија, благо прекорним гласом:

— Не... твоја жртва... И још да је то једина! Него има још једна коју је захватила ватра твога олушен АЦА

— Ко тог

— Хортензија.

(Наставиће се.)

Алфонс ДОДЕ.

(Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.)