Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. ПО

Док је он писао, Розалија је тихо саопштавала Ме-

жану вести о Хортензији. Наступање зиме не чини јој

5 добро, не допуштају јој да излази. Зашто је он не по: | _ сети» Њој су сада потребни сви њени пријатељи.

Межан тужно одмахну руком:

— О, ја баш...

— Сасвим.. сасвим.. О вашој ствари није још речена последња реч. То је само тренутна ћуд, и ја сам сигурна да неће дуго трајати.

Она је све ствари видела у ружичастој боји, и желела је да сви око ње буду срећни као она што је. А она је била срећна, сасвим срећна, тако да из неког потајног празноверја није то никад смела признати ни самој себи. Руместан је, на против, свуда причао о том догађају, далеким познаницима као и присним пријатељима, са комичном гордошћу: „Назваћемо га министарско дете!“

и смејао се слатко на своју шалу.

Одиста, ономе који је знао за његов живот ван куће, његов други стан, без зазора отворен, са примањима и увек постављеним столом, овај тако пажљивии нежни муж, који је сузних очију говорио о својим очин. ским надама, изгледао је права загонетка; он је лагао ____ "тако мирне душе, и био тако искрен у својој нежности, ___ да је доводио у забуну свакога који није добро позна: вао опасну замршеност јужњачких природа.

— Ипак, најпре ћу тебе одвести... рече он својој жени пењући се у кола.

— Али ако те буду чекали !...

— Не мари ништа... Нека чекају... Бићемо дуже заједно. |

Он узе Розалију испод руке, и припијајући се уз њу као дете:

— Ето, видиш, ја се само овде добро осећам... Твоја ме благост умирује, твоја ме прибраност крепи... Овај Кадајак ме је довео до беса... Човек без трунке савести, без морала...

— Зар ти то ниси пре знао

ПРИ ЗУРРРВИРТР, ГР 7" "" |" у рурљ у њулју "ди "РАИ У