Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ВЕЋ ЈЕ ВРЕМЕ.
Тек што сам вид свет, а дани Један за другим неосетно
Минуше као цвет на грани,
Не знам, да л тужно ла ли сретно, И већ је време да се мре. —
О, када пре, када пре!
Ја само видех земљу ову,
Ал' још не познах њене чари, Нит познах тајну човекову, Нит небо што му господари, А већ је време да се мре. О, када пре, када пре!
Ни грешит нисам имо када, Ни покајати грех случајни,
А душа моја, добру рада, Жељна је јоште дела трајни'. Ал' већ је време да се мре, О, када пре, када пре!
Ах, ја сам као цвет водени: Цео ми живот један дан. Тек ми се зора зарумени, Већ падам стар и немоћан. И већ је време да се мре. О, када пре, када пре! Милош ПЕРОВИЋ.