Srpski književni glasnik

ВЕЋ ЈЕ ВРЕМЕ.

Тек што сам вид свет, а дани Један за другим неосетно

Минуше као цвет на грани,

Не знам, да л тужно ла ли сретно, И већ је време да се мре. —

О, када пре, када пре!

Ја само видех земљу ову,

Ал' још не познах њене чари, Нит познах тајну човекову, Нит небо што му господари, А већ је време да се мре. О, када пре, када пре!

Ни грешит нисам имо када, Ни покајати грех случајни,

А душа моја, добру рада, Жељна је јоште дела трајни'. Ал' већ је време да се мре, О, када пре, када пре!

Ах, ја сам као цвет водени: Цео ми живот један дан. Тек ми се зора зарумени, Већ падам стар и немоћан. И већ је време да се мре. О, када пре, када пре! Милош ПЕРОВИЋ.