Srpski književni glasnik

НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ САСТАВЉЕНА

„АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ“.!

[. Једно обележје ове „Антологије“ према већини других у томе је што је она састављена, од почетка до краја, у циљу и по мерилима чисшо естетшичким. Без обзира на оно што би у новијој српској лирици било занимљиво за књижевног или културног историчара, уредник је бирао песме по њиховој лепоши. Оно што је карактеристично за неко доба ушло је у ову збирку само онда ако је у исто време било и лепо толико колико је карактеристично. Уредник је имао намеру да да тачно оно што наслов његове књиге обриче: — збирку цвећа новије српске лирике.

Уредник је, уз то, мерило по коме су песме биране држао врло високо, не силазећи испод једне одређене границе без врло велике невоље, а и тада само за једну малену разлику. Испод ове друге границе није силазио никада, ни из којег разлога. Тако се објашњава што неки песници бољега гласа нису ушли у ову збирку. У њој читалац неће наћи ниједне песме од Шапчанина, ни: једне од Јована Илића, ниједне од Каћанског; од две стотине и тридесет и пет песама Абердарових ушла јеу збирку свега једна од осам стихова; а од Милорада Ми-

1 Под горњим насловом доносимо Предговор „Антологије новије српске лирике“, коју је на позив Матице Хрватске саставио писац Предговора. У хрватском издању, због оскудице у простору изостављена су неколика места која се мање тичу хрватске публике но српске.