Srpski književni glasnik

•

736 Српски Књижевни Гласник.

са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.

Ј>6.

АлБванил и МалЕСОРСКОТО ВЉЂЗСТАНИЕ ВЂ 1911 године, отЂ В. ЛЕПЕТИЧЂ. Софиал. Печатница „Либерални клубљ“.

Упоредо са развијањем маћедонског револуционарног покрета, у Софији се почела поклањати велика пажња и стању у Арбанији. Године 1902 Др. Н. Маренин написао је опсежну брошуру „Албанил и Албгнцитђ“, коју је издао „Воененђ Журнал“. Меренин је први истакао потребу бугарско-арбанаског узајамног упознавања, наводећи као разлог томе да Бугари живе у непосредном етнографсксм суседству с Арбанасима на простору од преко 400 км. Од тога доба су маћедонски револуционари стално у блиским везама како с истакнутим арбанаским вођама тако и с простим одметницима од власти.

Било је и виђених бугарских државника, крајње националистичких тенденција, који су, услед јаког анта. | гонизма између бугарског живља у Маћедонији с једне стране и грчког и српског с друге, озбиљно подржавали идеју о неговању што тешњег пријатељства с Арбанасима, као с природним савезницима. Тиме се објашњава и велика предусретљивост с којом су примани, све до свршетка последњег устанка, арбанаски емигранти у Бугарској.! 1 У Софији је издаван арбанаски лист „Слобода“ (Лирија) до 1908 године, када је редакција пресељена у Солун. Прошле године објављена је једна интересантна брошура о Арбанасима „Кон са днешнитђ Албанци и тђхнил езикљ“ историческа справка отђ Л. Силани. Када је ове године у Малесији букнуо устанак, у Софији је поново покренут арбански лист „Слободна Арбанија“ (Лирија Скиперице) под редакцијом К. Лаурози. Овај лист још излази,