Srpski književni glasnik

790 Српски КЊиИжЕВНИ ГЛАСНИК.

умео да се користи мађарским старо-конзервативцима, који су вапијали за централистичком Аустријом и уста. вом у Мађарској. Беч је исто тако погрешио што је уки: нуо немачко чиновништво у Мађарској, створио жупаније, те тиме ојачао мађарски елеменат и мађарску надмоћност. Мисли да до Кенигреца не би дошло, да је Аустрија вешто за времена уступила Млетке Талијанима, без посредовања Наполеонова, те тим онемогућила талијанскопруску војну конвенцију, и ако је уверен да је морао доћи до јединства Немачке са Турском на челу. Наполеонова скроз погрешна политика морала је довести до опсаде Париза.

О балканским питањима је врло мало помена. Додирнут је долазак на румунски престо краља Карла. Нешто више има о стварању езархије и раду аустријске дипломације да се бугарска црква одцепи од Патријаршије и тиме створи школа, која није годила Русији доцније, и ако се у том питању из почетка била залетела. О нама само неколико редака: долазак кнеза Милана на престо, и старање Аустрије 1872 године код Порте да се Србији не уступи Зворник и Сахар, после посете краља Милана у Ливадији, пошто је Ристић био према Андрашију резервисан. Поменут је и пропали покушај Бајстов 1867 године да се измене одредбе париског уговора односно црногорског питања, Горчакова нота од 1871 и покушај руске дипломације 1908 да као накнаду за анексију Босне и Херцеговине добије слободан пролаз кроз Дарданеле. Б ЈБ.