Srpski književni glasnik

ОцЕНЕ и ПРИКАЗИ. 789

мачки рат. Ипак, опаске су врло мршаве, и мало је чега новог у забелешкама. Како у догађајима није активно учествовао, већ као посматралац, и то још врло млад, њему нису ни могле бити познате многе важне појединости, које су утицале на судбину великих догађаја ; тако на пример о стварању двојне монархије АустроУгарске код њега нема ни речи, јер је у то доба био далеко од отаџбине, те му је све то онда било непознато.

Далеко је интересантније оно што, је сам дожи. вео и видео. Нарочито су вредни помени о ђаковању; ту се живо износе фразе развића једног младог ума класичне Немачке. Помоћу својих нарочитих веза, он добија приступа у најотменије и највиђеније домове, а као млад аташе и секретар амбасаде има могућности да дође у додир са најодабранијом елитом друштвеном. Дело је препуно и богато тих личних карактеристика о највиђенијим личностима бечког, берлинског, париског и лондонског друштва, Париз му, изгледа, није годио нити га задовољавао; дипломатски живот му је празан, ту у Паризу долази на идеју да напусти за увек амбасаду, „пошто дипломатија не може да задовољи сасвим једног озбиљног човека, нити нуди потпуно и право задовољство политичком частољубљу“, и да се баци на унутрашњу политику. Далеко га је више интересовао Лондон, нарочито раднички покрет, коју он врло озбиљно изучава и о ком много пише у немачким новинама, и парламентарни живот и борба. У опште, Енглеска и њена уређења више су га привлачила но Француска, те су и белешке о Енглеској много лепше и интересантније. Француска му ваљда и за то не годи што је смртно мрзео Наполеона, који је само пакости учинио његовој отаџбини: „његова талијанска политика била је дуга борба против Аустрије, 1866 био је лукав и непоуздан, на Истоку је дражио балканске народе против Аустрије, у опште био је немирко по Европу и свет“.

Да истакнемо још само неке важније мисли његове. Он држи да до дуализма није морало доћи, само да је Беч