Srpski književni glasnik

БРЕ ЗЕ ТИОКЈЕ; 799

Српске Краљевске Академије и Загребачке Академије има ових дана да изради програм за оне области које нису уређене. На тај начин био би главни ннцрт готов. У „Гјегор:5и“ који приказујемо штампан је рад Г. Петра С. Павловића: „Спиро Брусина“, његова биографија и библиографија свих његових радова (стр. 130 до 168). На крају је извештај о свечаној седници коју је Академија држала 14 јула ове године у славу двеста годишњице од рођења Руђера Бошковића. ВУ.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У 1910 години. — У „Годишњаку“ Српске Краљевске Академије штампан је извештај управе Народне Библиотеке о раду у 1910 години. Ове године читало се више но икада до сад: 22.142 читања. Највише читалаца било је међу ђацима виших и средњих школа (16.175 мушких и 1.755 женских); потом долазе наставници виших и средњих школа (1.815 мушких и 62 женске); новинари и књижевници (389), грађани (340), пензионари (217), учитељи (58), адвокати (37), свештеници (20), официри и војници (18), лекари (5). Највише су читана дела на српско-хрватском језику 11702 (7.599 научних и 4.103 згбавна садржине), потом долазе дела на француском (1.779), на руском (342), латинском (310), немачком (129), талијанском (108), и тако даље. Највише су читани романи, новеле и притоветке (3.920), потом књижевна историја и критике (1.161), филозо фија (1.046), правне и државне науке (919), историја општа (739), историја књижевности (669), економија и финансија (642), историја српска (638), музика (555), драма (626), политичке расправе (501), епска поезија (340), математика и физика (356), филологија (363), и тако даље.

Од часописа највише је и ове године, као и ранијих, читан „Српски Књижевни Гласник“ (879 пута), потом „Дело“ (485), „Летопис Матице Српске“ (276), „Отаџбина“ (169), „Просветни Гласник“ (128), „Бранково Коло“ (83), „Заугетешк“ (68), „Нова Искра“ (54), и тако даље. Од листова највише су читане „Српске Новине“ (288), затим „Одјек“ (102), „Самоуправа“ (90), „Дневни Лист“ и „Штампа“ (79), „Трговински Гласник“ (65), „Политика“ (64), „Правда“ (63), „Радничке Новине“ (44), и тако даље. Од српско-хрватских писаца највише је читан Др. Јован Скерлић (285), потом Др. Бранислав Петронијевић (220), Слободан Јовановић (218), Стојан Новаковић (90), Вук Караџић (89), Др. Владан Ђорђевић (76),