Srpski književni glasnik

—Р____Њ

о нцв " .. О - ВО

798 Српски Књижевни ГлАСНИК.

прошле године до 11 марта ове године било је 14 сед. ница појединих разреда, 4 седнице одбора и 6 седница свих разреда. 3 децембра била је јавна седница у славу Лава Толстоја. На њој је Г. Др. Томо Маретић читао своју расправу „Спомен Лаву Николајевићу Толстоју““ коју је овај „Кјебор15“ донео у целини (стр. 82—105), 18 марта ове године одржана је свечана седница. На њој су поднети извештаји о имовном стању и књижевном раду. У протеклој години Академија је имала 55.737'51 круна прихода, 3.627'95 круна више него у 1909 години. Капитал Академије износи око 760.000 круна, вредност непокретне имовине износи око 850.000 круна. Књижевни рад кретао се у правцу у ком је и прошлих година; спремали су се радови за „Кад“, „5тате расе ћгуа!зке“, „Зјаппе“, „Отгадји“, „бопик 2а пагодилуој 1 ођсаје јиджић Зјауепа“. На своја издања Академија је имала 164 претплатника.

Веза са Србима појачане су. Најпре. Одбор Штросмајерове галерије слика откупио је, међу осталим радовима, и рад сликара Милана А. Миловановића „Цар Душанов мост на Вардару код Скопља“. Затим, Академија је ступила у ближе везе са Матицом Српском у Новом Саду. И ове године давала је у замену своја издања неколиким српским научним друштвима; од часописг давала је замену „Српском Књижевном Гласнику“. Те везе највише су ојачане радом на Југословенском Енциклопедијском Речнику.

Југословенски Енциклопедијски Речник ради се живо и уз велику помоћ многих јавних радника у срп“ ско хрватском народу. Српска Краљевска Академија, са

· својим одборима, свршила је у главном „алфабетаре“,

списак свих чланова који имају да уђу у Речник. У Са. рајеву Земаљски Музеј, у Љубљани Словенска Матица и кругови блиски њој, у Далмацији и Истри књижевни радници, спремају грађу. У Загребу је начињен нацрт „Рпјефол ха 5шист ргогтат“ (географија, антрополо: гија, статистика, фолклор, историја цркве и вера, језик, књижевност, просвета, право, археологија, уметносг). Сви поједини одбори приступиће наскоро једној орга: низацији. Позиву Академије одазвали су се и Г.Г. Др. Ва. трослав Јагић, Др. Константин Јиречек, Др. Милан Решетар, из Беча, и Г. Др. Матија Мурко, из Граца, и својим радом већ помогли остваривању ове лепе замисли, обећавши и даљу помоћ. Заједнички договор изасланика