Srpski književni glasnik

МИР.

Недеља. Ваздух је пун звона која се лелујају. Сувише дуго поподне је празно и као бело. Спокојство као снег пада на уморне душе. Благо је, тужно је, мирно је, недеља је.

И ја сам ту, сам и под млаким и побледелим златом октобра и предвечерја, у дну старога врта где вечерње сунце касно баца своју заходећу и бледу светлост.

Ах! нека се нежни мир дана као и неба слива у моју душу, где сан јоште страда! У том ваздуху од млека и меда, јадни уморни човече, удиши још добри мир!

И зар ниси, с дана на дан, брао плодове које је младост твоја желела: мало снаге, мало радости, мало љубави» М шта јоште тражиш ти од живота2

ФЕРНАН ГРЕГ.

(С француског превео Л. Ж).

м 4 мј +“

Е, “ | |

ПТУЈ о ЈЕР

и