Srpski književni glasnik

828 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

нама и у „Даници Илирској“. Све, што може да створи литература народа у своје „Зштт ипа Огапр“ доба, кад сватко у пјесми не види пјесме, већ пјесмине ријечи и држи их живом збиљом и истином, урађено је баш под именом илирским. Сасвим асимиловани Словак професор Стјепан Мојзес, као цензор књига и списа, пристајаше уз идеје илирске, уз мисао славенску, па је под владом намјесника банске части бискупа загребачкога Хауслика допуштао да се слободно шири мисао славенска и диже књига илирска. А кад су Маџари и њихови пријатељи у Хрватској, тако названи маџарони или маџаромани, дотужили бечкому двору својим денунцијацама и освадама на Илире, послаше Хрватској на врат за бана ердељскога грофа и генерала Халера.

Потпун човјек бечких дворских кругова, вјерна слуга да изврши и обави све, што му се наложи и што се од њега затражи, Халер је стегао штампу и њезину слободу. Али како цензор Мојзес није био доста поуздан, намјести он за цензора у Хрватској рененега и, чини се, праву незналицу Маџара Мачака. Тиме за Хрватску и за хрватско новинство настадоше нове неприлике. Бечка влада је стезала штампу; али ју је маџарско намјесничко вијеће управо окивало, Нећу да овдје износим службене потврде и прописе, како се имала штампа стезати. Али ћу споменути, да су упуте за цензоре биле такве, те су они могли по милој вољи заустављати, што им се свидјело. Никому нису морали да одговарају за своје одлуке. Што су строжи били, то су били милији својим господарима. У Хрватској су се заоштравали односи између илирске или народне странке и маџарско-хрватске, или вулгарно зване маџаронске, маџароманске странке. Власт је била више уз ову него ли уз ону странку. Према томе је лако и знати, која је странка плаћала харач. Маџароманска није имала својих новина. На јавним мјестима је употребљавана грлаи шаку, да документира своју моћ. Код избора је застра-