Srpski književni glasnik

ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ. 829 шивање имало да покаже, на којој су страни прави „Хорвати“. ње _ Илирска или народна странка је имала у новинама

и у превентивној цензури да поднесе прогоне, али такве прогоне, да је неколико пријатеља одлучило у Србији, у Београду, да потраже слободу мисли, кад је није било код куће. И нађоше је.

Без године, без мјеста штампања и без дана поче, у Београду да излази лист „Вгапзјау“. Дакако да нема нити штампарије нити издавача на „Вгашјауш“. Читав лист има један једини натпис. На 52 страна долазе различити политички чланци без потписа, како то редовно бива у новинама, које бјеже из куће пред несмисленом руком цензоровом.

У Кукуљевићевој Хрватској Библиографији под бр. 260 налази се ово забиљежено о том листу: „Вгапшзјау. Сазорн5. Вех тјезта (и Веогтади) ! содте (1844) пи 4, 5. 52“. Ово је и једина вијест из старијих времена, која нам каже, гдје је тај часопис био штампан. Кукуљевић је био савременик оних, који су лист издавали, па је могао још 1860 године лако дознати праву истину. Да је било вријеме конституције, вријеме слободе у Хрватској, и 1860 године, могао нам је писац библиографије казати, тко је био издавач тог „часописа“. Кукуљевић је само мјесто излажења и годину забиљежио. Истом послије смрти Богослава Шулека написао је за јавност његов биограф Јосип Торбар у ХГ св. „Пјејорљза Јисозјауепзке АКадепије“ стр. 11—115, да је Шулек био редактор „Вгатзјама“. Торбар нам је, ваљада по приповиједању Шулекову, забиљежио и то, да су Хрвати криомице лађом довозили из Београда те новине у Хрватску и онда их дијелили. Као код забрањене робе морало се све радити око раздјељивања кришом, да се не сазна, тко то до-

бива и тко дијели. Тај београдски „Вгатшзјау“ није био лист без за-

· леђа. Без сумње је био илирски лист. „Излазио јеу

1844 години (а не како је то мишљено у 1843). Догрдио