Srpski književni glasnik

7."

ЛОВ = ље

546 Српски Књижевни Гласник.

дано, зајемчен; све и онда ако се у почетку лепота не би одмах открила. „Песме су“, вели опет Гете у једној својој лепој песми — „као бојадисани прозори на црквама. Ако их гледате с тржишта, све је тамно и мрачно. Али уђите само унутра!... Одједанпут запламти и светлост и боја, засија повест и шара, и племенита привиђења душу узбуђују“. Ко песништву тако приђе, њему ће се оно отворити и бити корисно. Песништво и уметност (што је једно исто) постају за онога који их разуме насушна по: треба. Као што, и по трећи пут, каже Гете: „Сваки дан треба видети по једну лепу слику, чути по један леп му. зички комад, и прочитати по једну лепу песму...“

Ова је књига прва у низу дела из српске књижевности која ће Матица Хрватска годишње издавати, као што Српска Књижевна Задруга издаје од лане дела хрватских писаца. Сврху којој се тежи тим унакрсним публикацијама казао је још пре много година, врло лепо, Бадалић, у сличној прилици, на овом истом месту, у предговору својој антологији „Песама“ Сундечићевих, коју је такође издала Матица Хрватска. Оно што би уредник имао томе додати, он је рекао у свом огледу о Југословенској уметности, и нема намеру то овде понављати. Он ће само рећи да се радује што баш његов рад почињг низ српских дела у издањима хрватским, и биће срећан ако ова књижица нешто допринесе племенитој и културној сврси којој је намењена.

Богдан Поповић.