Srpski književni glasnik

848 Српски Књижевни Гласник.

Посветили сте „Уметности и Животу“ оне плодне године прве младости, кад се, у страсним разговорима, у осамљеним размишљањима, припремају — са пуно нада, а тако исто и разочарења — дела зрелога доба. Сада, кад се свакако враћате на ову прошлост и кад се прибирате, ако испитујете своју савест, чини ми се да нећете имати разлога ма за чим да зажалите. Без сумње ви нисте учинили све о чему сте сневали, нисте дали пуну меру ваших надања, нисте одржали сва своја обећања; доста сте ипак живели да тим не будете изненађени. Које дело не даје, заједно са обликом, и границе мисли која га је зачелаг Младост мисли да је довољно пружити руку па ухватити свој сан; сан је само назрети облик једног дела које има да се уради; он се не да ухватити, јер нема друге стварности до оне коју ће јој наш напор дати. Пролетње песме су начињене од узнемирених и неодређених шумова; оне се не могу прикупити у тренутку кад човек ужива слушајући их; одјек који их умирује и удаљава опомиње нас да им задржимо чар пре но што би ишчезао.

Хтели сте да урадити све, урадили сте нешто, и то је много. Ви сте допринели са своје стране да у ток савремене мисли уђу идеје које су се тренутно биле угасиле, и које неки сматраху за навек изгубљене. Са заразним младалачким жаром бранили сте право идеализма у уметности и у животу; и уместо да га бојажљиво браните, узели сте нападни положај, и пошли сте напред. Нисте ви случајно приближили „Уметност и Живот“ у наслову што сте га изабрали: једна интимна узајамност их везује и учвршћује. Тврдили сте да живот није нешто сасвим готово, фаталност мирно сношена, но да у извесноме смислу он сам себе ствара; да се уметност не своди на слабије понављање онога што јесте, још да га смањује и намерно унижава, да тражи оно што је стварно и стално човеково у нагону и животињском прохтеву. Уметност се не одваја од живота, она га продужује, али усавршујући; она је његов нај-