Srpski književni glasnik

Уметност и живот. 849

виши облик, цваст и цвет: она се везује за природу спонтаношћу духа, али је и подиже на достојанство духа, и зато што је превазилази открива је самој себи. Натурализму, који је често био идеалисање нагона и ружноће, ви сте противставили идеализам човечанске страсти и лепоте.

;'

У тренутку кад сте одважно покретали „Уметност и Живот“, згодно је било што су ове истине биле пронађене од младих и слободних људи, утврђиване са оним поноситим уверењем, оном презирном и охолом сигурношћу, који су преимућство и снага младости. Ваљало је увидети да је ушла у живот једна нова генерација, која није хтела да пристане на жртве одобраване од њених старијих, но захтевала противу свију тобожњих непогрешности своје пуно право на слободно испитивање. Држало се да је механизам довољан да све објасни, да његова непрекидност кроз дуги низ једнаких облика доводи од магловитог стања до човека. Лаковерни научници, убеђени да је кретање само собом јасан и разговетан појам, објавише да више нема тајне. Наука је постајала религија, начела више нису претресана, и нова сколастика се рађала...

Тен, чије ванредно интелектуално поштење ви цените као и ја, хтео је да примени на моралне науке метод позитивних наука. Зар нисмо научили напредовањем ових наука како се до истине долази, и зашто оруђе које је толиким сврхама служило не би за све послужити Његов сан или његова идеја водиља, како хоћете, јесте да примени на дух као и на спољашњи свет анализу, да докучи најпростији састојак, најопштији и најапстрактнији однос, па да помоћу тог састојка, помоћу тог односа умножаваног самим собом произведе дату целину, феномечалну разноврсност. Историја Рима је обухваћена једном дефиницијом, дух човечји је у нервном судару, у елементарноме појаву, који најсбич-

54